Sunce emituje ultravioletnu (UV) radijaciju koja je deo širokog elektromagnetnog spektra, arbitrarno se  deli na UVA (430-320 nm), UVB (320-290 nm) i UVC (200-290 nm). Kao posledica dugotrajnog izlaganja suncu, zbog kumulativnog efekta UV zračenja, ili usled neumerenog kratrkotrajnog, intenzivnog sunčanja (npr. tokom letovanja) koje može dovesti do pojave opekotina od sunca, posebno u detinjstvu, dolazi do ispoljavanja negativnih, neželjenih efekata solarne radijacije koja predstavlja  glavni faktor rizika za nastajanje melanoma i ne-melanomskih  karcinoma kože.

Učestalost tumora kože, a medju njima i malignog melanoma raste poslednjih 30 godina svuda u svetu.  Svake godine oboli oko 130 000 ljudi od melanoma, oko 37 000 ljudi umre od melanoma. Incidencija melanoma u svetu je u stalnom porastu (3-7% godišnje).
Melanom se sada ubraja medju deset najčešćih malignih tumora u mnogim evropskim zemljama; 50-80% melanoma nastaje de novo,  20-50% malignom alteracijom mladeža (nevusa).

Pored istanjenja ozonskog omotača, glavnim uzrokom za porast učestalosti melanoma i ne-melanomskih malignih tumora kože  u poslednjim decenijama se smatra povećano izlaganje sunčevim zracima zbog promenjenog ponašanja i odnosa prema sunčanju. Mada mnogi smatraju da je tamna prebojenost tena simbol atraktivnosti i dobrog zdravlja, ta prebojenost kože zapravo predstavlja znak njenog oštećenja.

Melanom je maligni tumor koji nastaje od pigmentnih ćelija kože, melanocita. Može da se javi u svakom uzrastu, ali samo ekstremno retko u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba starosti od 40 do 60 godina. U Evropi se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, dok je u Australiji i na Novom Zelandu, koji imaju najveću učestalost pojave melanoma u svetu, pojava melanoma je češća kod muškaraca. U Srbiji nešto ćešće oboljevaju muškarci nego žene.
Melanom može da se pojavi bilo gde na koži, medjutim kod žena su najčešće zahvaćeni donji ekstremiteti (50% žena, 18% muškaraca), dok je kod muškaraca najčešće zahvaćen trup (35% muškaraca, 14% žena), posebno ledja. Kod pacijenata koji su hronično izloženi dugotrajnom delovanju sunca tokom života (zemljoradnici, mornari...) melanom se najčešće javlja na glavi ušima, licu i vratu. Melanomi koji se javljaju na trupu generalno imaju lošiju prognozu od melanoma koji se javljaju na ekstremitetima, glavi i vratu. U Evropi žene češće oboljevaju od melanoma, ali muškarci češće umiru od melanoma.
Melanom je najagresivniji od svih tumora kože jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Ne treba paničiti, melanom jeste jako agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i poboljšanje preživljavanja. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90-95% pacijenata.

Ukoliko želimo da stopu smrtnosti melanoma držimo na najnižem mogućem nivou periodični samopregledi kože i pravovremeno obraćanje lekaru kada postoji sumnja o pojavi melanoma moraju postati standardna praksa.

Definicija glavnih faktora rizika za nastajanje melanoma je esencijalna za optimizovanje strategija primarne (izbegavanje faktora rizika) i sekundarne (rano prepoznavanje) prevencije.

Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije!